Predlog predsednika Srbije za skraćivanje časova usmeren na kognitivne potrebe učenika

Savremeni obrazovni sistemi sve više istražuju inovativne pedagoške metode kako bi se uskladili sa promenljivim potrebama današnjih učenika, što dovodi u pitanje tradicionalni okvir školskog časa od 45 minuta. Krajem 2025. godine, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izneo je inicijativu za skraćivanje uobičajenog školskog časa, anticipirajući uvođenje novih obrazovnih koncepata nakon predstojećeg novogodišnjeg perioda. Ova predložena promena ima za cilj adresiranje problema opadanja sposobnosti zadržavanja pažnje kod učenika, s obzirom na to da stručnjaci ukazuju da retko koji učenik uspeva da održi punu kognitivnu usredsređenost tokom celih 45 minuta predavanja.

Inicijativa se nadovezuje na ranije promene, poput privremenog skraćivanja časova na 30 ili 35 minuta tokom pandemije koronavirusa. Psihološkinja Jelena Manojlović podržava ovu tezu, povezujući smanjenu sposobnost pažnje sa ubrzanim tempom savremenog života i sveprisutnim kratkim video sadržajima na društvenim mrežama. Ona naglašava da bi kraći časovi zahtevali sažetiji kurikulum, fokusirajući se na dublje usvajanje znanja za dugoročno pamćenje, umesto na puko memorisanje gradiva za potrebe testiranja.

Sociolog Bojan Panaotović podržava razmatranje modifikacije, ističući neophodnost da kvalitet sadržaja nadmaši kvantitet, ali upozorava da bi eventualni tridesetominutni segmenti nastave morali biti izuzetno intenzivni i efikasni. Ova debata odvija se u okviru širih nastojanja Srbije ka modernizaciji obrazovnog sektora, što je prioritet Vlade, podržan i kroz projekte poput onih koje finansira Evropska investiciona banka, usmerenih na digitalizaciju i otpornost sistema.

Psihološkinja Jovana Stojković akcentuje uticaj digitalnog okruženja, navodeći da deca mlađa od petnaest godina, konstantno izložena stimulaciji putem platformi poput TikToka, razvijaju rascepkanu pažnju koja može biti kratka i do osam sekundi. Ona upozorava da prekomerna upotreba društvenih mreža negativno utiče na razvoj sinapsi, te da su prvih dvadeset minuta časa najproduktivniji za kognitivne procese učenja.

Nasuprot tome, deo stručnjaka iz obrazovne zajednice izražava zabrinutost, tvrdeći da bi skraćivanje časova moglo da erodira već opterećeni fond znanja, jer standardnih 45 minuta uključuje nezaobilazne segmente za ponavljanje gradiva i planiranje narednih aktivnosti. Međunarodni obrazovni standardi pokazuju različite pristupe; na primer, države poput Nemačke i Austrije često primenjuju časove koji traju minimalno pedeset minuta, dok su blok časovi od devedeset minuta pokazali pozitivne rezultate u nekim kontekstima.

Dok se u Srbiji sprovode reforme, uključujući one koje prate Strategiju obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, predlog predsednika Vučića otvara novu debatu o tempu učenja u eri digitalne dominacije. Ova diskusija fokusira se na balansiranje između potrebe za dubokim znanjem i realnosti savremenog kognitivnog kapaciteta, koji je oblikovan digitalnim okruženjem. Dalji koraci će uključivati sagledavanje kurikuluma i metodologije kako bi se osiguralo da eventualno skraćivanje časa optimizuje isporuku znanja, umesto da rezultira smanjenjem obrazovnih postignuća.